Kolegij se bavi koncepcijom moći koju sredinom 1970-ih razrađuje francuski filozof Michel Foucault. Budući da se radi o opusu koji se danas nalazi u specifičnoj situaciji jer su pored radova objavljenih za života autora unatrag petanestak godina objavljena i njegova predavanja koja je držao tijekom 1970-ih i 1980-ih, na kolegiju će detaljno biti uspoređeni elementi koncepcije izloženi u knjigama u odnosu na ono što se nalazi u predavanjima. Bit će naznačene sličnosti i razlike, osobito s obzirom na to da su neki ciklusi predavanja služili kao određene skice koje je kasnije Foucault uvelike modificirao, a posebno će biti ukazano na neke detaljne analize u predavanjima koje su ispuštene ili znatno skraćene u objavljenim knjigama. Kako se radi o autoru koji je podjednako relevantan i u filozofiji ali i u teoriji književnosti cilj kolegija je bolje upoznavanje s Foucaultovim analizama kao temeljem kako pojedinih kasnijih pristupa u teoriji književnosti, tako i kao relevantim temama u suvremenim filozofskim diskusijama.

1. Pregled tema i plan rada
2. Arheologija, genealogija, biopolitika
3. Slijepa ulica arheologije
4. Poredak znanja i društveni poredak (odnos Foucault, Marx i marksizam)
5. Poredak znanja i društveni poredak II
6. Mehanika moći, mikrofizika moći, klasno društvo
7. „Anatomo-politika“ i „bio-politika“ ili od genealogije do biopolitike (liberalna subjektivnost)
8. „Gouvernementalité“ i „bio-politika“
9. „Gouvernementalité“ i „bio-politika“ II
10. Ekonomsko-juridički poredak (pojam liberalnog „guvermentaliteta“)
11. Ekonomsko-juridički poredak II (liberalizam i neoliberalizam u Njemačkoj)
12. Ekonomsko-juridički poredak III (liberalizam i neoliberalizam u SAD-u)
13. Kako čitati Foucaultovo čitanje neoliberalizma?
14. Zaključna razmatranja
15. Pregled ispitne literature

1. definirati ključne elemente književnoteorijske pojmovne i metodološke aparature
2. opisati povijesni razvoj teorije književnosti, navesti relevantne pravce i njihove predstavnike, te razlikovati njihove pojmove i metode
3. čitati stručnu literaturu i koristiti se znanstvenom terminologijom na barem jednom svjetskom jeziku
4. samostalno provesti istraživanje na temelju postojeće stručne literature te izložiti rezultate u pisanom ili usmenom obliku
5. procijeniti vlastite interese i kompetencije i odabrati odgovarajuća područja za nastavak obrazovanja

Predavanja i seminari

Pismeni rad i usmeni ispit

1. Hubert L. Dreyfus i Paul Rabinow, Michel Foucault. Beyond Structuralism and Hermeneutics, The University of Chicago Press, 1982.
2. Dider Eribon, Michel Foucault, Flammmarion, Paris, 1991.
3. Michel Foucault, Les mots et les choses. Une archéologie des sciences humaines, Gallimard, Paris, 1966.
4. „Entretien avec Michel Foucault“ („Conversazione con Michel Foucault“), br. 281, u: Michel Foucault, Dits et Écrits II, ur. Daniel Defert – François Ewald – Jacques Lagrange, Gallimard, Paris, 2001.
5. „Structuralisme et poststructuralisme“, br. 330, u: Michel Foucault, Dits et Écrits II, ur. Daniel Defert – François Ewald – Jacques Lagrange, Gallimard, Paris, 2001.
6. Michel Foucault, „Nietzsche, la généalogie, l'histoire“, br. 84, u: Michel Foucault, Dits et Écrits I, ur. Daniel Defert – François Ewald – Jacques Lagrange, Gallimard, Paris, 2001.
7. Michel Foucault, „Mon corps, ce papier, ce feu“, br. 102, u: Michel Foucault, Dits et Écrits I, ur. Daniel Defert – François Ewald – Jacques Lagrange, Gallimard, Paris, 2001.
8. Gérard Raulet, „Structuralism and Post-Structuralism: An Interview with Michel Foucault“, Telos, br. 55, 1983.

1. Komparativna književnost, sveučilišni diplomski jednopredmetni studij, 2., 4. semestar
2. Komparativna književnost, sveučilišni diplomski dvopredmetni studij, 2., 4. semestar